Археолошко налазиште од изузетног значаја „Царичин град“ из 6 века представља остатке архитектуре рановизантијског црквеног центра „Јустинијане приме“ чији је ктитор цар Јустинијан Први. Народни музеј Лесковац руководи локалитетом и у њему се чувају и излажу предмети пронађени на локалитету.

Археолошки локалитет Царичин град на површини од 40 хектара чине остаци грађевина рановизантијског града. Ктитор града је Римски цар Јустинијан Први, који је по ступању на престо у захвалност свом завичају, у Јустинијани Прими 535. године основао ново седиште архиепископије за северни Илирик. Архиепископија је службовала непун век, након чега је услед ратних сукоба, слабљења царства под Јустинијановим наследницима, напуштен.

Уже урбано језгро града окружено бедемима простирало се на површини од око 10 хектара и није претрпело касније доградње. Шире подручје захватало је више од 40 хектара са још два прстена бедема, приобаље две речице: Свињаричке и Царичинске, са браном и језером. Утврђење је карактеристично по аутентичном урбанистичком решењу градова римског царства на почетку византијске епохе, са главним капијама, форумима, термама и другим јавним грађевинама. Подни мозаици су посебна вредност, украшавали су подове базилика и јавних купатила.

Заравњени плато Акропоља опасан је бедемом ојачаним истуреним потковичастим кулама, смештеним са обе стране источне капије, као и на северном и јужном бедему, док су се на јужној и северној куртини налазиле правоугаоне истурене куле. Цео простор Акропоља, подељен на два дела централном улицом са портицима постављеном у оси североисток – југозапад, био је наменски одређен за сакрални простор, као и за смештај епископског седишта. На јужној половини подигнута је катедрална црква са крстионицом и једним мањим објектом, протумаченим као „Консигнаторијум“, док се на северном делу налазио комплекс од три грађевине, у литератури познат као Епископски двор.

Најразвијенију целину на Царичином Граду представља Горњи град, који је био брањен моћним бедемима. Њихова траса, која се јасно назире у конфигурацији терена, била је постављена дуж благих падина северног дела стене. Јужна капија брањена истуреним петоугаоним кулама, представљала је главни улаз у Горњи град преко које се одвијао главни саобраћај, док су за пешаке биле одређене потерне смештене са супротних страна кула. Западни тракт јужног бедема истражен је са унутрашње стране до угаоне куле водоторња. Реч је о ванредном објекту, са зидовима ојачаним импрегнираним водонепропустивим малтером, који је представљао крајње одредиште акведукта. У овом резервоару вода се акумулирала и даље спроводила системом оловних цеви ка северном делу Горњег града.

Једну од најрепрезентативнијих грађевина на Царичином Граду представља базилика са трансептом, која се од осталих објеката издваја својим добро очуваним подним мозаицима, откривеним у наосу. Ради се о тробродној цркви са нартексом и атријумом смештеној у Доњем граду. Зидови базилике били су богато украшени мермерним плочама, зидним мозаицима, као и фрескама. О њеној декорацији најбоље сведоче подни мозаици очувани у нартексу и средњем броду, а делом и у олтарском простору. Међу бројним композицијама издвајају се представе доброг пастира, сцена лова, ратника, кентаура, Амазонки и животиња. Међу налазима бројне камене пластике посебно место заузима фрагментовани јонски импост капител са уклесаним латинским монограмом цара Јустинијана I (527-565).

За овај локалитет везане су легенде које се и данас препричавају у народу, о цару који је јавно обећао руку своје кћери ономе ко успе да доведе воду у град и како је тај срећник био, не други, него млади свињар из оближњег села.

Седам километара северозападно од центра Лебана, асфалтним путем стиже се до локалитета.