Захваљујући обимним истраживањима које је спровео Етнографски музеј у Београду 2010. и 2011. године, крсна слава је као нематеријално културно наслеђе човечанства уписана на репрезентативну UNESCO листу 2014. године. На тај начин Србија је постала препознатљива по овом јединственом обреду.
Крсна слава је породични и црквени обичај којим се обележава дан светог заштитника породице. Корене вуче из претхришћанског времена када су Срби обележавали култове предака. Свети Сава, први архиепископ српски, увео је обред славе у праксу молитвеног прослављања светитеља чиме они постају заштитници и заступници породице пред Богом. На овај начин породица представља Цркву у малом, која богослужбеном Евхаристијом и Литургијом продужује ову Свету тајну.
Крсну славу породица обележава свечаном трпезом, молитвом, обредом у присуству свих чланова породице и пријатеља. Пракса је да се слава са колена на колено преноси преко мушких потомака, док женски потомци углавном прослављају крсну славу свог супруга.
Обреду претходи освећење водице од стране парохијског свештеника у присуству свих чланова породице уз молитву. Од Цвете водице се узима део за припрему славског „Колача“- округлог обредног хлеба, на коме се стављају печати са симболом „ИС ХС НИ КА“, што значи „Исус Христос побеђује“. На дан славе, уз молитву свих присутних, овај обредни хлеб се крстообразно сече одоздо, прелива се вином, чиме се претвара у Тело и Крв Господа Исуса Христа. Уз освештани хлеб обавезно је послужење куваном пшеницом и вином, славска свећа која гори од почетка обреда и паљење тамјана у кадионици.
