Археолошки локалитет Царичин град на површини од 40 хектара чине остаци грађевина рановизантијског града. Ктитор града је Римски цар Јустинијан Први, који је по ступању на престо у захвалност свом завичају, у Јустинијани Прими 535. године основао ново седиште архиепископије за северни Илирик. Архиепископија је службовала непун век, након чега је услед ратних сукоба, слабљења царства под Јустинијановим наследницима, напуштен.
Прва организована археолошка истраживања започета су 1912. године од стране Народног музеја Београд.
Уже урбано језгро окружено бедемима простирало се на површини од око 10 хектара, а шире подручје на више од 40 хектара. Карактеристичан је по аутентичном урбанистичком решењу градова римског царства на почетку византијске епохе, са главним коридорима, капијама, форумима, термама и другим јавним грађевинама и остацима подних мозаика, обзиром да није претрпео касније доградње. За овај локалитет везане су легенде које се и данас препричавају у народу.
Локалитет је за посете отворен преко целе године, а о њему брине и њиме руководи “Народни музеј Лесковац”. Посетиоци долазе у групама и индивидуално како из Србије, тако и са Балкана. Индивидуално долазе излетници и парови, породице са децом, док у групама долазе школске екскурзије, разна удружења, пензионерска удружења, студентске групе археологије, права, историје, историје уметности, делегације војне, црквене, византолози, археолози, новинари, итд.
Епископска базилика спада међу прве споменике откривене на Царичином Граду, још 1912. године. Реч је о импресивној тробродној и троапсидалној цркви са нартексом и атријумом са великом писцином. Подови централног брода, а вероватно и бочних, као и нартекса, били су покривени мозаицима. На базилику се са јужне стране, једним портиком, надовезује монументална крстионица која представља грађевину квадратне основе.
Заравњени плато Акропоља опасан је бедемом ојачаним истуреним потковичастим и правоугаоним кулама. Цео простор Акропоља, подељен на два дела централном улицом са портицима представљао је сакрални простор и епископско седиште. На јужној половини подигнута је катедрална црква са крстионицом и једним мањим објектом, док се на северном делу налазио Епископски двор.
Објекат који је идентификован као principia представљао је у основи тробродну грађевину подигнуту уз јужни и западни бедем, са којима је била повезана преградним зидовима. Централна грађевина са свечаном салом завршавала се правоугаоном апсидом. Цео комплекс је знатно проширен изградњом два нова тракта, две издужене просторије намењене администрацији. Истовремено је формиран и атријум, а кроз радње уз западни портик пробијен је нови улаз.
Најразвијенију целину на Царичином Граду представља Горњи град, који је био брањен моћним бедемима. Њихова траса, која се јасно назире у конфигурацији терена, била је постављена дуж благих падина северног дела стене. Јужна капија брањена истуреним петоугаоним кулама, представљала је главни улаз у Горњи град преко које се одвијао главни саобраћај, док су за пешаке биле одређене потерне смештене са супротних страна кула. Западни тракт јужног бедема истражен је са унутрашње стране до угаоне куле водоторња. Реч је о ванредном објекту, са зидовима ојачаним водонепропустивим малтером, који је представљао крајње одредиште акведукта. У овом резервоару вода се акумулирала и даље спроводила системом оловних цеви ка северном делу Горњег града.
Једну од најрепрезентативнијих грађевина на Царичином Граду представља базилика са трансептом, која се од осталих објеката издваја својим добро очуваним подним мозаицима, откривеним у наосу. Ради се о тробродној цркви са нартексом и атријумом. Зидови базилике били су богато украшени мермерним плочама, зидним мозаицима, као и фрескама. О њеној декорацији најбоље сведоче подни мозаици очувани у нартексу и средњем броду, а делом и у олтарском простору. Међу бројним композицијама издвајају се представе доброг пастира, сцена лова, ратника, кентаура, Амазонки и животиња. Међу налазима бројне камене пластике посебно место заузима фрагментовани јонски импост капител са уклесаним латинским монограмом цара Јустинијана I (527-565).