Централне установе културе на територији општине су Дом културе „Радан“ и Народна библиотека „Бранко Радичевић“.
Објекат Дома културе саграђен је 1979. године и има салу капацитета 517 седишта. Основне делатности су продукција и организација културно-уметничких програма и приказивање филмова. Дом културе организује свечане академије, позоришне представе, биоскопске пројекције, концерте, трибине, изложбе, књижевне вечери и има школу балета и фолклор.
У оквиру Дома културе „Радан“ налазе се и просторије Народне библиотеке „Бранко Радичевић“. Библиотека организује различите културне манифестације у сарадњи са Домом културе. Библиотека располаже са око 41.400 публикација (серијских и монографских) и броји око 1.380 чланова. Број књига би био далеко већи да у поплави 1976. године није уништено 80% књижног фонда. Просторни капацитети културе у другим насељима нису довољно искоришћени и опремљени, а такође је оскудна и понуда активности.
Од осталих актера у култури могу се издвојити градско аматерско позориште „Катарза“, удружење ликовних стваралаца и културно уметничко друштво „Јабланичко коло“, као и културне активности ромске заједнице.
Градско аматерско позориште бави се позоришном продукцијом, има у просеку 4 представе годишње. Удружење ликовних стваралаца заједно са другим актерима организује једном годишње ликовну колонију Царичин град. Ромска заједница обележава сваке године две традиционалне манифестације и то „Ромски бал“ који се одржава у јануару и „Међународни дан Рома“ који се обележава 8. априла.
Трајко Меденица је оставио значајан траг у Лебану кроз свој уметнички рад. У холу Дома културе „Радан“ налази се један од већих мозаика којим је уметнички израз дубоко инспирисан историјом и борбом народа овог краја, што је било у складу са тадашњом функцијом објекта као центра културног живота. Овај мозаик није само украс, већ историјски документ који повезује византијску традицију мозаика са социјалистичком изградњом Лебана након Другог светског рата. Његови мозаици комбинују мотиве рада, друштвеног напретка и локалног идентитета, што је било типично за период када су настајали (друга половина 20. века). Меденица је користио специфичну технику која подсећа на античке мозаике Царичиног града, али са јасним примесама социјалистичког модернизма. Иако су неке од зграда из тог периода промениле намену, мозаици Трајка Меденице у Лебану се углавном добро држе и сматрају се интегралним делом ентеријера који објекту дају посебну вредност.
Трајко Меденица је био истакнути српски ликовни уметник, мозаичар и педагог, чије је име нераскидиво везано за успон културног живота Лебана и очување византијске традиције мозаика. Био је магистар сликарства и дугогодишњи професор ликовне културе. Његов рад је био дубоко инспирисан Царичиним градом, локалитетом који је светски познат по својим византијским подним мозаицима. Меденица је на специфичан начин повезао ту древну вештину са савременим темама. Трајко је био не само уметник већ и важан друштвени радник, а његов допринос култури Лебана огледа се и у томе што су његови радови доступни широј јавности у свакодневном простору и представљају незваничну „галерију на отвореном“ коју сваки љубитељ уметности треба да види.
